Mikroorganizmi koji ugrožavaju zdravlje preživara, a povremeno i svinja

Šuštavac je akutna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne obolevaju.

Bolest se karakteriše opštom intoksikacijom organizma, promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv. 

Šuštavac je akutna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne obolevaju.

Bolest se karakteriše opštom intoksikacijom organizma, promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv.  

Uzročnik bolesti je Clostridium chauvoi koji stvara jak egzotoksin sa nekrotičkim, hemolitičkim i letalnim osobinama. Usled krupnog gram pozitivnog anaeroba nastaju spore tipa Clostridium. 

Klostridije su veoma otporni mikroorganizmi zbog posedovanja spora i mogu izdržati temperature ključanja 20 do 60 minuta.

Oboljenje se javlja sporadično. Spore se nalaze u zemlji i oboljenje je vezano za distriktna područja. Raspadom leševa spore se rasturaju po okolini.

Infekcija može biti endogena, kada se spore već nalaze u tkivima. Egzogene infekcije nastaju kod povreda, kastracije, striže ovaca, operacija, jagnjenja, a kod goveda još preko oštećene sluzokože digestivnog trakta. Oštećenja se javljaju tokom menjanja zuba ili kod parazitskih oboljenja.

Nakon ulaska u organizam preko povređene kože ili sluzokože, uzročnik se krvlju raznosi po telu, ali se germinacija spora odvija samo u tkivima sa smanjenom koncentracijom kiseonika tj. tkiva u kojima postoje anaerobni uslovi.

Aerobne bakterije mogu da pomognu infekciju jer dovode do gnojenja tkiva i potrošnje kiseonika u tkivu. Pošto uzročnik stvara jak egzotoksin, dolazi do nekroze mišića i stvaranja gasova kao posledice razlaganja ugljenih hidrata.

Prilikom rasecanja mišića oseća se miris užeglog maslaca. Zbog raspada tkiva dolazi do oslobađanja toksina koji odlaze u krvotok i dovode do toksemije i poremećaja opšteg stanja. Prodiranjem uzročnika u krv, dolazi do septikemije i smrti. 

Inkubacija bolesti traje 2 do 3 dana, retko duže, a tok bolesti je veoma kratak i životinja može da ugine za 24 do 36 časova. Na mestu infekcije nastaje otok koji je u početku topao i bolan, a kasnije se širi i postaje bezbolan i hladan. Koža iznad otoka je mrke boje sa nekrotičnim promenama.

Opšte stanje organizma je poremećeno, životinja je apatična, ima povišenu temperaturu do 42°C, prestaje da preživa, teško hoda, vrat je ispružen ako na njemu ima edema. Promene u vidu degeneracija i nekroza nalaze se na grupama velikih mišića ekstremiteta. Edemi sa nakupljanjem gasa nalaze se u međumišićnom, potkožnom i vezivnom tkivu.

Kada se rukom pritisnu promenjeni delovi tela, čuje se šuštanje zbog prisustva gasa.

Kod svinja se oboljenje javlja sporadično. Dolazi do izmene triasa, javlja se crveni otok u grlu, disanje je otežano, a ponekad nastaju promene u centralnom nervnom sistemu. 

Terapija ne daje mnogo uspeha jer je tok bolesti brz. Potrebno je obraditi ranu i isprati oksidacionim sredstvima i aplikovati hiperimuni serum u okolinu rane. Sistemska terapija podrazumeva aplikaciju penicilina ili aureomicina na koje je uzročnik osetljiv. Simptomatska terapija se daje životinji za poboljšanje stanja organizma.

Opšte mere ne daju značajne rezultate s obzirom da se radi o tzv. oboljenju tla vezanom za distrikte. Leševe životinja treba neškodljivo uklanjati kako se spore ne bi rasturale po okolini.

Prevencija se sprovodi putem inaktivisane vakcine Klostrivet. Vakcinišu se goveda starosti preko 6 meseci i ovce starije od 3 meseca. Revakcinacija se vrši svake godine, a u distriktnim područjima svakih 6 meseci.

(Izvor: Veterina.info)