Kako zaštititi životinje u zimskom periodu?

Životinjama koje tokom zime držimo u zatvorenim prostorima, potrebno je obezbediti dobre uslove za prezimljavanje.

U zimskim mesecima temperatura vazduha u stajama neznatno je viša od spoljašnje temperature. Funkcija staje je da zaštiti životinje i njihova mesta za odmor, odnosno, ležišta i tzv. krmni sto od hladnog vetra, promaje, kiše i snega.

Životinjama koje tokom zime držimo u zatvorenim prostorima, potrebno je obezbediti dobre uslove za prezimljavanje.

U zimskim mesecima temperatura vazduha u stajama neznatno je viša od spoljašnje temperature. Funkcija staje je da zaštiti životinje i njihova mesta za odmor, odnosno, ležišta i tzv. krmni sto od hladnog vetra, promaje, kiše i snega.

Telesna temperatura mlečnih krava kreće se od 38 do 39 stepeni, a na nju utiču klimatski uslovi okoline. Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama, za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature.

Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje. Zato držanje goveda u stajama treba da bude u skladu sa potrebama životinje. Čim se živa u termometru spusti ispod nula stepeni, u mnogim stajama za krave mogu nastati problemi.

U zimskim mesecima životinjama je važno obezbediti sledeće uslove:

Dobra ventilacija je preko potrebna za snabdevanje životinja svežim vazduhom, odnosno dovoljnom količinom kiseonika, kao i za odstranjivanje svih štetnih gasova, vodene pare i toplote koju životinje izlučuju u spoljnu sredinu. Ventilacija na taj način doprinosi sprečavanju bolesti, a ujedno osigurava svež i suv vazduh.

Ukoliko u stajama ne postoje ventilatori, ulazak svežeg vazduha treba obezbediti kroz vrata i prozore. Neophodno je redovno čistiti prostirku. Kod staja bez jednog zida, u slučaju hladne zime i oštrog vetra prazan deo se može "zazidati" balama slame i tako obezbediti ulazak vazduha koji nije preterano hladan. 

Dobro napajanje stoke takođe je veoma bitan faktor. Potrebno je izolovati spoljašnje vodovodne cevi kako ne bi došlo do smrzavanja. Postoje termopojilice sa kuglicama koje omogućavaju zagrevanje vode bez potrošnje struje.

Neophodno je obezbediti dovoljne količine hrane, pri čemu treba posebno paziti da u hranilice ne dospe zaleđena kabasta hrana (silaža, repin rezanac itd.). Preporučljivo je uveče pripremiti potrebne količine kako bi temperatura hrane do jutra bila ista kao i temperatura u staji.

Boksovi treba da ostanu suvi. Mokre površine za ležanje povećavaju gubitak toplote, a time raste i mogućnost oštećenja vimena. Stoga bi zimi prostirku trebalo redovno menjati. Razvoju bakterija pogoduje veća razlika u temperaturi između prostirke i telesne temperature životinje za oko 4 stepeni. Ukoliko se grla slobodno kreću ili prolaze hodnicima na mužu, puteve treba održavati čistim i suvim, posuti ih peskom da ne bi došlo do klizanja životinja.

Vimena treba da budu čista i suva. Preporučljivo je korišćenje pamučnih krpa ili ubrusa za jednokratnu upotrebu kojima se obavlja suvo pranje vimena.

(Izvor: Poljosfera)