Aktuelno

Mikroorganizmi koji ugrožavaju zdravlje preživara, a povremeno i svinja

Šuštavac je akutna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne obolevaju.

Bolest se karakteriše opštom intoksikacijom organizma, promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv. 

Posledice deficita ključnog vitamina A kod svinja

Bolesti nastale usled nestašice vitamina najviše dolaze do izražaja u savremenom odgoju životinja koje se zbog tehnoloških zahteva odvajaju od prirodnih uslova i stavljaju u veštačke uslove života.

Svi vitamini imaju svoju ulogu i značaj. Jedan od najbitnijih, ključnih vitamina svakako je vitamin A.

Ispoljavanje osetljivosti i stresa kod svinja

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

 

PREPORUČUJEMO DA POGLEDATE

 

REFERENCE

Alkalno-kiseli balans u ishrani životinja

Kako bi se održalo dobro zdravlje kod domaćih životinja, mora se uspostaviti pravilan bilans između alkalnih i kiselih jedinjenja u krvi i drugim telesnim tečnostima.

Neki minerali, kao što su fosfor, hlor i sumpor, su po reakciji kiseli, dok su drugi, poput kalcijuma, natrijuma, kalijuma i magnezijuma, alkalni.

Kako bi se održalo dobro zdravlje kod domaćih životinja, mora se uspostaviti pravilan bilans između alkalnih i kiselih jedinjenja u krvi i drugim telesnim tečnostima.

Neki minerali, kao što su fosfor, hlor i sumpor, su po reakciji kiseli, dok su drugi, poput kalcijuma, natrijuma, kalijuma i magnezijuma, alkalni.

Odnos baznih i kiselih delova u krvi često varira. Zbog toga je srećna činjenica da je organizam sposoban da održava neutralnost krvi uprkos znatnim razlikama kod uzimanja alkalija i kiselina u hrani.

Organske kiseline, kao što su mlečna i sirćetna, u silaži nemaju tendenciju da stvaraju kiselu reakciju u telu. Ako se one potpuno oksidišu, daju samo ugljen-dioksid i vodu.

Domaće životinje, naročito preživari, poseduju veliku sposobnost proizvodnje amonijaka u telesnim tkivima u svrhu neutralisanja svakog običnog viška kiseline. Zbog toga, izvesna količina kiseline koja se može nalaziti u običnom obroku, nije štetna ako obrok obezbeđuje dovoljne količine kalcijuma i drugih bitnih minerala. Samo je u slučaju kada se silaža konzerviše sa fosfornom kiselinom ili drugim mineralnim materijama, potrebno posvetiti pažnju kiselo-baznom balansu obroka.

Kod takve silaže treba davati krečnjak ili smešu mlevenog krečnjaka i natrijum-bikarbonata.

Dokazano je da trajno davanje odgovarajućih količina kukuruzne silaže kravama muzarama u toku više godina, nema nikakvog štetnog efekta, mada silaža poseduje značajnu količinu organske kiseline.

(Izvor: Agroinfotel)

Posetite rubrike Ishrana goveda i Ishrana svinja na sajtu www.isv.rs.   

Home Aktuelno Alkalno-kiseli balans u ishrani životinja

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!