Oboljenje papaka kod preživara

Hromost kod krupnih preživara je oboljenje papaka, koje pored mastitisa i poremećaja u reprodukciji, predstavlja jedan od najčešćih razloga za isključivanje krava iz proizvodnje.

Ekonomski gubici nastali kao posledica oboljenja papaka su neminovni. Naime, ova bolest povlači za sobom smanjenja telesne težine grla i proizvodnje mleka, a tu su i troškovi lečenja hromosti.

Hromost kod krupnih preživara je oboljenje papaka, koje pored mastitisa i poremećaja u reprodukciji, predstavlja jedan od najčešćih razloga za isključivanje krava iz proizvodnje.

Ekonomski gubici nastali kao posledica oboljenja papaka su neminovni. Naime, ova bolest povlači za sobom smanjenja telesne težine grla i proizvodnje mleka, a tu su i troškovi lečenja hromosti.

Na povećanje rizika za nastanak hromosti mogu da utiču greške u ishrani krava - preterana upotreba koncentrata, kao i visok nivo proteina u dnevnom obroku, izloženost nepovoljnim spoljašnjim faktorima (visoka vlaga i nedostatak prostirke), neodgovarajuća nega papaka i povećana telesna težina životinje.

Kada je u pitanju intenzivni odgoj visokomlečnih krava, događa se da 50-60% životinja oboli od bolesti papaka.

Grla kod kojih je došlo do pojave hromosti, osećaju intenzivan bol i imaju otežano kretanje. Usled toga, smanjeno je dnevno konzumiranje hrane, dolazi do pada kondicije, kao i do smanjene produkcije mleka.

Zbog prerasle rožine papaka smanjuje se proizvodnja mleka od 0,5-1 kg dnevno po kravi. Postoje i zapati kod kojih se ovo oboljenje javlja u 5-10% grla, a pad proizvodnje mleka može da iznosi i 4-5 kg po kravi.

U prvih 30 dana nakon telenja, hromost dovodi do smanjenja reproduktivnih aktivnosti i javlja se tzv. tihi estrus.

Načini kako izbeći ekonomske gubitke, koji su posledica oboljenja papaka:

- korišćenje semena bikova koji prenose pozitivne gene (i sa aspekta zdravlja papaka);
- održavanje higijene papaka;
- orezivanje papaka dva puta godišnje i to posebno kod vezanog sistema držanja životinja;
- održavanje higijene u objektima;
- sprečavanje mehaničkih povreda;
- izbalansirani dnevni obroci.  

Samo zdrave krave koje su pravilno hranjene i negovane mogu u potpunosti ispoljiti svoj genetski potencijal i proizvesti zdravstveno bezbedan proizvod - mleko koje neće ugroziti zdravlje krajnjeg potrošača.

(Izvor: Poljosfera)

Za detaljnije informacije obratite se stručnjacima ISV-a putem kontakata na sajtu www.isv.rs.