Sprečiti unos afričke svinjske kuge koja se širi Evropom!

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštila je da je trenutno u Evropi afrička kuga svinja zabeležena u Litvaniji, Letoniji, Polјskoj, Rusiji, Ukrajini, Republici Češkoj i Rumuniji.

U Srbiji se sprovode mere radi sprečavanja unosa zarazne bolesti na osnovu pravilnika koji je usaglašen sa EU.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštila je da je trenutno u Evropi afrička kuga svinja zabeležena u Litvaniji, Letoniji, Polјskoj, Rusiji, Ukrajini, Republici Češkoj i Rumuniji. U Srbiji se sprovode mere radi sprečavanja unosa zarazne bolesti na osnovu pravilnika koji je usaglašen sa EU.

AKS je zapravo DNK virus koji spada u rod Asfivirusa iz porodice Asfarviridae i jedini je poznati DNK arbovirus koji može inficirati beskičmenjake (krpelјi roda Ornithodoros) i kičmenjake (porodica Suidae), nije zoonoza.

Klinički manifestna bolest javlјa se samo kod domaćih svinja i usko je povezana sa populacijom evropskih divlјih svinja (Sus scrofa ferus).

Stalnim rezervoarom virusa smatraju se afričke divlјe svinje, koje ne obole, ali su dugotrajne kliconoše.

To su: bradavičasta svinja (Phaccochoerus aerhiopicus), grmuša (Patomochoerus porcus) i velika šumska svinja (Hylochoerus meinertzhageni).

Kod krpelјa se virus može adaptirati na tkiva, pa on tako postaje rezervoar bolesti.

Nije zabeležen nijedan slučaj prenosa virusa kontaktom između afričkih divlјih i domaćih svinja, zato je verovatno da se domaće svinje inficiraju ubodom krpelјa.

Domaće svinje, inficirane virusom AKS šire velike količine virusa za vreme kliničke bolesti, a izlučivanje virusa počinje 24 sata pre prvih simptoma bolesti. Virus se izlučuje putem sline, iscetka iz oka i nosa, mokraće, fecesa i sekretima genitalnih organa.

Krv sadrži velike količine virusa.

Prenos virusa putem aerosola zabeležen je samo kod svinja u bliskom kontaktu.

Prilikom izbijanja bolesti svinje se inficiraju kontaktom sa zaraženim svinjama, kontaminiranom hranom, vodom i prostirkom.

Virus se može širiti na veće udalјenosti vozilima i lјudima.

U spolјnoj sredini, virus može preživeti dug period vremena ukoliko se nalazi u proteinskom medijumu (meso, krv, feces, koštana srž).

Svinje se mogu zaraziti i indirektno kontaktom preko posrednika. Mehanički prenosioci mogu biti insekti, pacovi, ali i čovek (nesterilni veterinarski instrumenti). Prvi slučaj prenosa zaraze na veću udalјenost u Rusiji je konstatovan putem hrane za ličnu potrošnju.

Primarno mesto umnožanja virusa su tonzile, a nakon toga nastupa viremija koja traje 30 do 50 dana.

Virus se umnožava u limfnim čvorovima, slezini i koštanoj srži. Dolazi do limfopenije, smanjenog broja ćelija retikuluma i endotelnih ćelija što dovodi do propustivlјosti krvnih sudova i promena na unutarnjim organima.

Prvo pojavlјivanje AKS u zemlјi ili na određenom području obično se manifestuje visokom smrtnošću posle kratke febrilne faze bolesti.

Svinje postaju depresivne, prestaju da jedu i grupišu se, a u perakutnom obliku bolesti mogu uginuti pre pojave kliničkih simptoma bolesti.

Životinje koje prežive više od jednog dana teško dišu, teško se kreću i teturaju, javlјa se crvenilo kože, naročitou području abdomena i po ekstremitetima.

Javlјanje AKS u stadu obično je povezano sa:

- kontaktom domaćih i divlјih svinja koje nose krpelјe;
- uvođenjem novih svinja u stado;
- hranjenjem svinja kontaminiranim pomijama koje nisu dobro prokuvane;
- kretanjem vozila i lјudi.

Bolest se javlјa kod svinja svih starosnih kategorija.

Može da bude akutnog, subakutnog ili hroničnog toka. Klinički simptomi javlјaju se u proseku 5-15 dana nakon infekcije virusom AKS. Poseban problem je nemogućnost kontrole kretanja zaraženih divlјih svinja.

Bolest se ne leči niti postoji zaštita vakcinacijom.

Jedina mera kontrole i eradikacije bolesti je uklanjanje obolelih i na bolest sumnjivih životinja kao i životinja iz kontaktnih gazdinstava i to ubijanjem u skladu sa Zakonom.

(Izvor: Poljosfera)