Parazit sa razornim dejstvom

Kokcidioza je bolest koju izazivaju paraziti. Nastaje razvojem i širenjem tzv. kokcidija u digestivnom traktu.

Osnovni uzročnik kokcidioze svinja je Isospora suis, koja obično napada prasad u prvoj nedelji života. Isospora suis prolazi kroz razne razvojne stadijume unutar tela nosioca, kao i u njegovoj okolini.

Kokcidioza je bolest koju izazivaju paraziti. Nastaje razvojem i širenjem tzv. kokcidija u digestivnom traktu.

Osnovni uzročnik kokcidioze svinja je Isospora suis, koja obično napada prasad u prvoj nedelji života.
Isospora suis prolazi kroz razne razvojne stadijume unutar tela nosioca, kao i u njegovoj okolini.

Ciljni organ ovog parazita je tanko crevo gde se razvija u tkivu sluznice. Tamo nastaje mikroskopsko jaje koje se zove oocista. Oociste Isospore suis se izlučuju izmetom. Pod određenim uslovima (temperatura, vlaga) oocista se razvija, i u roku od 1-3 dana nastaje tzv. sporulirana oocista. Ona je u stanju da se proširi na druge svinje.

U tom stadijumu oocista sadrži dve sporociste, svaku sa po 4 tela, koja se zovu sporozoiti.

Svaki sporozoit može da prodre u creva svinje, nakon što je oocista progutana. Tada se sporozoiti podele više puta, dajući mnogo potomaka.

Njihovo brzo razmnožavanje u ovom razvojnom ciklusu parazita ispoljava razorno dejstvo u crevima.

Oociste u životnu sredinu dospevaju putem izmeta.

Učestalost kokcidioze svinja povezana je s veličinom populacije. Prisutnost Isospora suis je veća na farmama sa više od 100 krmača. Kod prasadi najveća učestalost Isospora suis je između druge i treće nedelje starosti. Krmača nema ulogu izvora "invazije". Najvažniji izvor je životna sredina, pa je samim tim, redovna i temeljita dezinfekcija prasilišta presudna za smanjenje učestalosti.

Prvi klinički simptom je proliv.

Krv nije prisutna. Unutar istog legla nalaze se prasad sa i bez dijareje. Bolesna prasad imaju nakostrešenu dlaku. Mortalitet je nizak do osrednji, ali je morbiditet visok.

Klinički simptomi su rezultat lezija sluznice tankog creva. Tokom različitih razvojnih stadijuma parazita, epitelne stanice, a ponekad čak i celi delovi sluznice bivaju uništeni. To za sobom povlači nedovoljno stvaranje probavnih enzima ili promenu u ravnoteži crevne flore. Posledica su proliv i slab prirast.

Dijagnostika kokcidioze podrazumeva analizu izmeta na prisustvo oocista.

Uzorke je potrebno uzeti u 2. i 3. nedelji života.

Kokcidioza je učestalija u prasilištima sa punim ili delimično punim podom - za razliku od rešetkastog.

Terapiju utvrđuje veterinar.

Za savete, naravno, možete da se obratite i stručnjacima ISV-a, putem kontakata na našem sajtu www.isv.rs.