Povećana koncentracija štetnih gasova u stajama
Kod intenzivnog uzgoja životinja posebno je izražen problem neprijatnih mirisa u štali. Oni potiču od gasova koji nastaju pri raspadanju otpadnih materija, prostirke, zatim urina i izmeta čak i kada se redovno uklanjaju, kao i od samih životinja.
Tokom čitave godine, a posebno u letnjem periodu veliki problem predstavlja prisustvo neprijatnih mirisa u stajama. Posebno su pojačani prilikom tzv. manipulacije i deponovanja tečnog stajnjaka. U vazduhu su prisutni razni gasovi.
Kod intenzivnog uzgoja životinja posebno je izražen problem neprijatnih mirisa u štali. Oni potiču od gasova koji nastaju pri raspadanju otpadnih materija, prostirke, zatim urina i izmeta čak i kada se redovno uklanjaju, kao i od samih životinja.
Tokom čitave godine, a posebno u letnjem periodu veliki problem predstavlja prisustvo neprijatnih mirisa u stajama. Posebno su pojačani prilikom tzv. manipulacije i deponovanja tečnog stajnjaka. U vazduhu su prisutni razni gasovi.
Najzastupljeniji su: amonijak, ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, metan, metan-etiol i dr.
Metan i ugljen-dioksid su bez mirisa dok ostali imaju karakterističan neprijatan miris. Povećana koncentracija štetnih gasova može biti uzrok zdravstvenih problema kod radnika koji duže borave u staji, kao i samih životinja. Stajnjak koji se deponuje u blizini staje, osim što je izvor neprijatnih mirisa, leglo je insekata i pogodno tlo za razvoj mikroorganizama. Povećane koncentracije gasova mogu da dovedu do trovanja pa i smrti životinja.
Od ovih gasova amonijak i vodonik-sulfat predstavljaju najčešći uzrok zdravstvenih tegoba i trovanja. Prisustvo gasova često je uzrok poremećaja u uzimanju hrane i vode, što može da dovede do povraćanja, uznemirenosti, smanjenja proizvodnje i mentalnog stresa. Sa aspekta zdravlja ljudi i životinja važno je utvrditi koncentracije tih gasova.
Dugotrajno izlaganje nekom mirisu može da smanji osetljivost na neke slične mirise. Treba istaći da neki gasovi, ako su prisutni u malim koncentracijama, imaju veoma jak miris, dok ga u toksičnim koncentracijama uopše nema. Od svih prisutnih gasova u štali amonijak i vodonik-sulfat predstavljaju najčešće uzroke trovanja i poremećaja.
Amonijak je gas oštrog mirisa koji se oslobađa iz stajnjaka. Oštećuje sluzokožu i dužim delovanjem izaziva obolenje pluća. Dolaskom u krvotok vezuje se za hemoglobin, što umanjuje transport kiseonika i izaziva anemiju. Dozvoljena koncentracija amonijaka se kreće od 5-10 ppm. Njegova koncentracija varira u raznim slojevima vazduha, a naročito u onima koji su bliže zemlji. Posebno leti pri visokim temperaturama važno je obezbediti dobru ventilaciju.
Amonijak nepovoljno utiče na sluzokožu posebno mladih životinja, kao i na pad proizvodnje.
Ugljen-dioksid se skuplja se na dnu staje jer je teži od vazduha. Prisustvo ovog gasa loše utiče na životinje, slabije konzumiraju hranu, bezvoljne su, a veće koncentracije gasa dovode do smetnji u disanju, a vremenom i do gušenja i trovanje stoke.
Dozvoljena koncentracija se kreće od 0,25-0,35%. Redovno uklanjanje izmeta i oticanje osoke, kao i dobra ventilacija omogućavaju da količina ovog gasa ostane u dozvoljenim koncentracijama.
Ugljen-monoksid je snažan krvni otrov, koji se može pojaviti u objektima za živinu i prasad, ako se zimi zagrevaju pećima na čvrsto gorivo, a provetravanje nije odgovarajuće. U plućima se vezuje za hemoglobin, sprečavajući vezivanje kiseonika zbog čega nastaje gušenje.
Da ne bi došlo do zadržavanja i stvaranja ovih gasova treba obezbediti dobru ventilaciju, mehaničko čišćenje staje i uklanjanje otpadnih materija.
(Izvor: Agroinfotel)