Širenje, simptomi i posledice tuberkuloze goveda

Tuberkulozu goveda izaziva bakterija mycobacterium bovis, a ređe mycobacterium tuberculosis. Oboljenje je uglavnom hroničnog karaktera.

Najčešće se lokalizuje u limfnom tkivu, plućima i mlečnoj žlezdi krava, a ređe u jetri, bubrezima i drugim organima. Inficirane životinje u početku ne pokazuju kliničke simptome. One na razne načine izlučuju uzročnike tuberkuloze.

Tuberkulozu goveda izaziva bakterija mycobacterium bovis, a ređe mycobacterium tuberculosis. Oboljenje je uglavnom hroničnog karaktera.

Najčešće se lokalizuje u limfnom tkivu, plućima i mlečnoj žlezdi krava, a ređe u jetri, bubrezima i drugim organima. Inficirane životinje u početku ne pokazuju kliničke simptome. One na razne načine izlučuju uzročnike tuberkuloze.

Za širenje tuberkuloze najveći značaj ima izlučivanje uzročnika preko mleka zaraženih krava.

Tuberkulozni proces započinje uvek tzv. primarnim afektom. Radi se o čvoriću tuberkulumu tipične patohistološke građe. Leukociti ne mogu da savladaju mikrobakterije jer nemaju tzv. lipolitičkih fermenata.

Vrlo brzo usledi sledeća faza upale, kada se stvara specifično granulaciono tkivo. Ono formira tuberculum, koji je osnovna karakteristika tuberkuloze u svim stadijumima, a ne samo u primarnom afektu.

Specifičnim upalama u užem smislu smatraju se one čija su morfološka, makroskopska i mikroskopska obeležja tkiva takva da se iz njih može zaključiti koji su ih uzročnici izazvali. Osim toga, tok inflamacije redovno ima karakterističnu patogenezu, koja se ispoljava u tri stadijuma.

U prvom uzročnik uvek izaziva reakciju lokalizovanu na jednom mestu, razvijajući primarni afekt. Drugi stadijum karakteriše prodiranje umnoženih uzročnika u krv.

U trećem stadijumu bolest ima hroničan tok sa morfološkim promenama.

Dalji tok zavisi od mnogo činilaca, među kojima je jedan od važnijih imunobiološko stanje organizma. Tok nekih specifičnih upala ima karakterističan sled i nije uvek pravilan, ali su uvek morfološke promene takve da upućuju na određenog uzročnika. Najznačajniji su aerogeni i alimentarni put infekcije.

Goveda se pretežno inficiraju aerogenim putem. Telad se zarazi alimentarno i aerogeno. Pored kapljičaste aerogene infekcije uzročnici tuberkuloze se prenose i putem prašine. Alimentarna, odnosno intestinalna infekcija se dešava kada životinje jedu ili piju vodu koja je kontaminirana sekretima životinja obolelih od tuberkuloze.

Poseban značaj za enterogenu infekciju ima mleko koje potiče od tuberkuloznih krava. To se odnosi i na one kod kojih se tuberkuloza vimena ne može utvrditi.

Intrauterina infekcija nastaje putem fetalne placente i pupčane veze samo kada postoji tuberkuloza materice.

Mesta na kojima može doći do infekcije, osim štala, su zajednička pojila, paše, stočne pijace i sajmovi. Kod tuberkuloze goveda inkubacija traje nekoliko nedelja, meseci, a može da se produži i na više od godinu dana, u zavisnosti od lokalizacije tuberkuloznog procesa. U slučaju dužeg toka bolesti, grla ostaju u dobroj kondiciji.

Posle dužeg vremena dolazi do pojave opštih znakova bolesti: pada apetita, brzog umaranja životinje, anemije vidljivih sluznica. Uočavaju se promene na koži, kao što su suva koža i nakostrešena dlaka bez sjaja.

Kod goveda se najčešće javlja plućna tuberkuloza. Životinja iskašljava sluzavo gnojni, žućkasti sadržaj. U težim slučajevima može da se oseti neprijatan miris. U slučaju oboljenja dušnika i grkljana formira se lokalni tuberkulozni proces i u takvim slučajevima čuju se šumovi hroptanja.

Kod oboljenja sluznice nosa cedi se sluzavo gnojni iscedak. Na nosnoj sluznici se formiraju čvorovi do veličine graška. Tokom razvoja tuberkuloznog procesa životinja kašlje, a disanje je ubrzano.

Životinje koje su pozitivne na plućnu tuberkulozu, uprkos relativno dobrom apetitu, gube na telesnoj masi i dolazi do opisanih promena u stanju grla. Oči su uvučene u očnu šipljinu, opada kvalitet dlake. Postoji mogućnost da se pojavi količni napad. Tuberkulozni proces napreduje veoma brzo. Na kraju životinja vidno izgubi na telesnoj masi i više nije u mogućnosti da stoji, ima jaku dijareju i sasvim iznemogla ugine.

Prilikom tuberkuloznog procesa dolazi do slabog rada srca, a srčani tonovi su jedva čujni.

Tuberkuloza organa za varenje ima vrlo spor tok. Na početku procesa na crevima se ne primećuju znakovi bolesti, zatim nastaje dijareja, koju kasnije zamenjuje opstipacija.

Kod oboljenja jetre i slezine oba organa su znatno povećana.

Oboljenja polnih organa prati i bolest limfnih čvorova.

Kod oboljenja vimena proces se vrlo sporo razvija. U vimenu nastaju čvorići i difuzne otekline, koje se prilikom pretrage ne mogu utvrditi tzv. metodom palpacije. Mleko dugo ostaje organoleptički očuvano, ali posle dužeg stajanja postaje vodenasto i sadrži bele ugruške.

(Izvor: Agroservis)

Za bliže informacije i savete obratite se stručnjacima ISV-a putem kontakata na sajtu www.isv.rs.