Prednosti otvorenih štala za goveda
Stočarska proizvodnja i zdravstveno stanje grla u velikoj meri zavise od klimatskih uslova u proizvodnom objektu.
U poslednje vreme sve više pažnje se posvećuje klimatskim uslovima u objektu, posebno sa aspekta sastava i ukupne količine vazduha u objektu.
Sastav vazduha u objektu treba upoređivati sa sastavom istog van objekta.
Stočarska proizvodnja i zdravstveno stanje grla u velikoj meri zavise od klimatskih uslova u proizvodnom objektu.
U poslednje vreme sve više pažnje se posvećuje klimatskim uslovima u objektu, posebno sa aspekta sastava i ukupne količine vazduha u objektu.
Sastav vazduha u objektu treba upoređivati sa sastavom istog van objekta.
Ukoliko se dostignu približne vrednosti pojedinih elemenata, pre svega kiseonika, može se smatrati da je sistem ventilacije u objektu zadovoljavajući.
U praksi je to veoma teško postići, osim kod staja sa otvorenim podužnim zidom sa vetrozaštitnom mrežom.
Višegodišnja iskustva u gradnji staja za muzne krave dovode do zaključka da nije bitno za koji sistem ventilacije se odlučimo, jer nijedan ne obezbeđuje optimalne klimatske uslove u prostoru staje.
Nedovoljna količina svežeg vazduha u staji, dinamika izmene i ukupan sastav stajskog vazduha, dovodi do pojave povećanja mikrobioloških i patogenih organizama u njemu, što se veoma nepovoljno odražava na ukupno zdravstveno, a samim tim, i proizvodno stanje krava.
Veoma često obolevaju disajni putevi, posebno kod krava muzara, tako da savremene staje otvorenog tipa podrazumevaju zadovoljavanje niza zahteva:
- što niži troškovi gradnje
- dovoljna količina vazduha u staji i optimalna izmena bez pojave promajnog procesa
- srazmerno sa količinom vazduha koji se dovodi u staju, mora se rešiti i količina vazduha koji odlazi iz staje (zagađeni vazduh)
Ukupna investicija u gradnji staje za muzne krave zavisi od stepena mehanizovanosti u staji, odnosno opreme koja se ugrađuje.
U slučaju gradnje objekata sa istim kapacitetima, ali sa otvorenim zidom, i uz korišćenje vetrozaštitnih mreža za ventilaciju i zaštitu životinja od promaje, ukupni troškovi gradnje objekata se mogu smanjiti za čitavih 50 odsto.
Posebno treba istaći da su svi dodatni troškovi energije oko bilo kog drugog sistema ventilacije potpuno eliminisani. Upotreba zaštitnih protivvetrenih mreža na stajama otvorenog tipa, obezbeđuje potpuno prirodne uslove u proizvodnom prostoru na velikim površinama.
Protivvetrena mreža je izrađena od posebnih, veoma otpornih, sintetičkih materijala, koji su međusobno isprepletani u više slojeva, sa malim perforacijama. Te vetrozaštitne mreže mogu da izdrže udare vetra do 150 km/h i da ga gotovo potpuno zaustave pre ulaska u objekat (čak do 93%).
Time se postiže, i pri ekstremnim uslovima, ventilacija, odnosno izmena vazduha bez promaje. Shodno pojavi toplotnog uzgona, zahvaljujući manjoj specifičnoj masi zagađenog vazduha, obezbeđuje se kao prirodna pojava, njegovo podizanje ka krovu staje.
Na već postojećim stajama zatvorenog tipa, lako se može poboljšati stanje klimatskih uslova, njihovim prevođenjem na otvoreni tip uz korišćenje vetrozaštitnih mreža. Kod gradnje staja otvorenog tipa, podužni zid se postavlja na južnu ekspoziciju.
Kod postavljanja treba imati u vidu da se vetrozaštitna mreža pomera u toku dana ili godine. Imajući u vidu značajno smanjenje troškova gradnje otvorenih staja sa vetrozaštitnom mrežom, kao i opšte poboljšanje životnih, a time i proizvodnih uslova u njima, nije teško zaključiti da se ovakva investicija veoma brzo vrati.
(Izvor: Agroinfotel)