Jedan od najznačajnijih faktora ekonomske efikasnosti odgoja goveda

Veoma je bitno povećati količinu masti u mleku krava jer to direktno doprinosi ekonomskoj efikasnosti odgoja.

Pravilnim izborom hrane u tome može da se uspe.

Kvalitet kabaste hrane je od presudnog značaja.

Veoma je bitno povećati količinu masti u mleku krava jer to direktno doprinosi ekonomskoj efikasnosti odgoja. Pravilnim izborom hrane u tome može da se uspe.

Kvalitet kabaste hrane je od presudnog značaja.

Najvažniji činilac koji utiče na hranljivu vrednost trava i leguminoza je fenofaza razvoja u momentu košenja za ishranu ili konzervisanje.

Kako biljka postaje zrelija, tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a povećava zastupljenost vlakana. Ovo je praćeno i povećanjem procenta lignina, koji je nesvarljiv i za životinju nedostupan, usled čega opada energetska vrednost hraniva.

Na smanjenje hranljivih materija takođe utiču: kiša, baliranje suviše suvog sena (značajan gubitak lista).

Pri čuvanju (lagerovanju) sena procenat vlage mora da bude niži od 14%. Seno koje se lageruje vlažnije, gubi hranljivu vrednost usled zagrevanja i kvarenja. Previše vlažna silaža može da produži fermentaciju, zbog čega se gube rastvorljive hranljive materije.

Istovremeno, preterano suva silaža je dobra podloga za razvoj plesni, kvarenje i pregrevanje. Zrnevlje žitarica, ako se lageruje suviše vlažno, takođe može da se zagreje, uplesnivi i pokvari.

Potrebno je izbalansirati različite tipove ugljenih hidrata i proteina. Naime, usklađivanjem ovih parametara može da se postigne optimalna fermentacija u buragu.

U uslovima ishrane po volji, na odličnoj ispaši i bez koncentrata, može da se ostvari proizvodnja mleka od 20-25 kg.

Samo adekvatnim kombinovanjem kabaste i koncentrovane hrane dobijaju se obroci koje će krave u potpunosti konzumirati i koji obezbeđuju visoku proizvodnju, a ujedno su i ekonomični.

Neophodno je pratiti odnos nestrukturnih i strukturnih ugljenih hidrata. Od toga zavisi proporcija isparljivih masnih kiselina koje se stvaraju u buragu.

Više sirćetne kiseline se stvara ako se životinje hrane suvom kabastom hranom (seno, slama i sl.).

Propionske kiseline ima više ako je u obroku zastupljena veća količina šećera ili skroba - zrnasta hraniva.

U slučaju da obrok sadrži više lako svarljivih ugljenih hidrata, može da dođe i do stvaranja mlečne kiseline i pojave acidoze buraga (zrnasta hrana, veća količina koncentrata u jednom obroku).

Kada pH padne ispod 6, korisni mikroorganizmi (oni koji proizvode sirćetnu kiselinu) bivaju uništeni i njihovo mesto zauzimaju mikroorganizmi koji proizvode mlečnu kiselinu. Tako dolazi do ubrzanog povećanja kiselosti sredine, što može dovesti do oboljenja papaka (laminitis) pa čak i uginuća životinje.

Povećana proizvodnja propionske kiseline dovodi do opadanja mlečne masti u mleku (zbog nedostatka sirćetne kiseline) i povećanja telesne mase krava.

Što se izbora hraniva tiče, pojedini stručnjaci smatraju da se dodavanjem uljane sačme kokosa i palminog semena može povećati procenat masti u mleku.

(Izvor: Agroinfotel)

Posetite rubriku Ishrana goveda na sajtu www.isv.rs.