Najvažniji faktori nastanka čira na želucu kod svinja

Gastrični čir se najčešće javlja kod nazimica telesne mase 35-60 kg, zatim kod tovljenika, dok se kod prasadi i krmača javlja sporadično. Kod svinja u predtovu može da se javi i masovno.

Promene na želucu u vidu ulkusa (čira) češće se zapažaju kod muških životinja i kod plemenitih rasa svinja.

Gastrični čir se najčešće javlja kod nazimica telesne mase 35-60 kg, zatim kod tovljenika, dok se kod prasadi i krmača javlja sporadično. Kod svinja u predtovu može da se javi i masovno.

Promene na želucu u vidu ulkusa (čira) češće se zapažaju kod muških životinja i kod plemenitih rasa svinja.

Najvažniji faktori nastanka ulkusnih promena na želucu jesu ishrana i stres. Ishrana svinja sa fino usitnjenom, brašnastom hranom pogoduje nastanku tzv. orožavanja sluzokože dela želuca usled čega nastaju erozije.

Do ulkusne promene na želucu takođe dolazi usled dugotrajne acidoze. Stresogeni faktori kao što su transport, držanje svinja na ograničenom prostoru, nagle promene temperature takođe su faktori koji mogu uticati na pojavu oboljenja.

Klinička slika bolesti zavisi od stepena oštećenja sluzokože želuca. U perakutnim slučajevima bolesti dolazi do smrti životinje usled krvarenja. Simptomi bolesti se nekada i ne primete sve do uginuća.

Ukoliko je tok bolesti nešto blaži i sa povremenim krvarenjima, koža i sluzokoža su blede, a rad srca i frekvencija disanja su ubrzani. Zbog bola u želucu životinje nerado uzimaju hranu, škripe zubima, a ponekad i povraćaju.

Kod hroničnog toka bolesti simptomi su nešto blaži, životinje slabije uzimaju hranu, mršave su i anemične.

Tačnu dijagnozu bolesti je teško postaviti kod žive životinje. Povraćanje krvavog sadržaja je svakako jedan od znakova. U mnogim slučajevima simptomi ezofago-gastričnog čira mogu biti prikriveni simptomima drugih oboljenja kao što su kolibaciloza, dizenterija, trovanja i drugo.

U terapiji ezofago-gastričnog ulkusa koriste se antacidna sredstva (aluminijum hidroksid, magnezijum silikat). Pored toga daje se simptomatska terapija: rastvor glukoze i jonolaktat, zatim preparati gvožđa, vitamini B kompleksa i tzv. trankvilajzeri.

(Izvor: Veterina.info)

Za detalje i savete obratite se stručnjacima ISV-a putem kontakata na našem sajtu www.isv.rs.