Činioci koji utiču na plodnost krmača

Do opterećenja reproduktivnog sistema krmača često dolazi zbog velikih zahteva proizvodnje, usled čega one postaju sve neotpornije na stres faktore, što veoma negativno deluje na reprodukciju.

Tako nastaje smanjena plodnost ili jalovost.

Do opterećenja reproduktivnog sistema krmača često dolazi zbog velikih zahteva proizvodnje, usled čega one postaju sve neotpornije na stres faktore, što veoma negativno deluje na reprodukciju.

Tako nastaje smanjena plodnost ili jalovost.

Uzroci potpune neplodnosti ili smanjene plodnosti krmača jesu urođene anatomske anomalije i defekti polnih organa, ciste na jajnicima, infekcije, funkcionalne smetnje i poremećaji polnih organa (anestrija, smetnje u ovogenezi, ovulaciji, tzv. transportu oplodnih jaja i implantaciji), greške u ishrani i držanju, rana embrionalna smrtnost i greške u tehnici pripusta.

Ishrana i način držanja imaju značajnu ulogu u reprodukciji krmača i nazimica. Kod utovljenih krmača dolazi do taloženja masti u endokrinim žlezdama. Usled toga nastaju disfunkcija jajnika i jalovost jer se estrogeni rastvaraju u mastima i masnom tkivu, što dovodi do anestrije ili tihog estrusa.

Zato se krmače održavaju u priplodnoj, a ne u tovnoj kondiciji. U ishrani krmača kukuruz može biti zastupljen najviše sa 40-50 odsto u obroku. Svako povećanje iznad tog nivoa dovodi do utovljenosti i poremećaja u reprodukciji.

Takođe i obroci deficitarni proteinima, vitaminima i mineralnim materijama mogu prouzrokovati poremećaj u reprodukciji.

Držanje krmača na betonu i u ograničenom prostoru, bez dovoljno svetlosti, isto nepovoljno utiče na reproduktivna svojstva, što je relativno čest slučaj na farmama.

Kada se vrši vantelesna oplodnja, radnike treba dobro obučiti da blagovremeno otkriju polni žar krmače, kao i da pravilno uzimaju i obrađuju spermu. U suprotnom rezultati reprodukcije mogu biti loši.

U uslovima primene vantelesne oplodnje, nerastovi se mogu znatno duže eksploatisati, jer telesna masa nerasta nije ograničavajući faktor kao što je to slučaj u uslovima prirodnog parenja.

U zapadnim zemljama gde se u reprocentrima testiraju mladi priplodnjaci i gde se na polju genetike intenzivno radi, dobijaju se mladi nerastova s proizvodnim svojstvima boljim od prethodnih.

(Izvori: Poljoprivrednik i RTV Vojvodina)