Najoptimalniji uslovi u objektima za odgoj svinja
Svinja je životinja koja ne trpi improvizacije, pa se uglavnom drži u zatvorenim objektima u kojima je moguće ostvariti optimalne mikoroklimatske uslove.
Samo u uslovima idealne temperature, vlažnosti vazduha i provetrenosti objekta, ona može da iskaže svoj genetski potencijal, koji se ogleda u prirastu i konverziji hrane.
Svinja je životinja koja ne trpi improvizacije, pa se uglavnom drži u zatvorenim objektima u kojima je moguće ostvariti optimalne mikoroklimatske uslove.
Samo u uslovima idealne temperature, vlažnosti vazduha i provetrenosti objekta, ona može da iskaže svoj genetski potencijal, koji se ogleda u prirastu i konverziji hrane.
Prasilište je najzahtevniji segment. U boksu za prašenje na površini od 3,5-4 kvadratna metra postoje dve kategorije. Jednu čine krmače, koje po pitanju temperature imaju optimalni zahtev od oko 20°C. To im omogućava da u toku laktacije uzimaju dovoljnu količinu hrane radi produkcije mleka potrebnog za odgoj prasadi.
Na drugoj strani imamo prasad koja se rađaju bez mogućnosti termoregulacije, pa im je u startu potrebno obezbediti temperaturu od 30-32°C. To se obično obezbeđuje grejnim pločama, grejalicama ili infracrvenim lampama.
U boksovima za prašenje koji imaju pun pod, deo toplote (10°C), može se nadoknaditi i prostirkom od slame. Vlažnost vazduha koja je potrebna, nalazi se u granicama od 60-70%. Svako odstupanje od ovih norrmi može se odraziti na zdravstveno stanje životinja.
Sledeća faza je odgoj prasadi, u koju "stiže" zalučena prasad iz prasilišta. To su grla težine 8-9 kg, koja u prvoj fazi imaju zahtev od 26°C, a na kraju ove faze sa ostvarenih oko 25 kg telesne mase, postepeno im se kriterijum temperature spušta na 20-22 °C.
Na farmama koje nemaju koncipirane objekte, po sistemu sve unutra - sve napolje, javlja se problem održavanja potrebne temperature.
Tovljenici, nazimice, krmače i nerastovi imaju malo veći prag tolerancije kada su u pitanju temperature u objektu, te ona varira od 16-25°C. Odstupanje od ovih normi utiče na proizvodnju.
Malifarmeri koji raspolažu neadekvatnim objektima, a često se sporadično bave ovom proizvodnjom, prave najčešće grešku u zimskom periodu. Tada pokušavaju da temperaturu nadoknade ne dogrevanjem, nego zatvaranjem svih otvora na objektu, čime se stvara kondenz i povećava vlažnost vazduha, a i zagađenje amonijakom. Ovo sigurno dovodi do oboljenja, koja pored negativnog ekonomskog efekta, mogu da imaju smrtonosne posledice.
Savremene farme imaju sofisticiranu opremu za regulisanje mikroklime. (Izvor: Poljosfera).
Takvu opremu možete da nabavite posredstvom firme ISV Feed&Consulting. Preporučujemo Vam rubriku Oprema za svinjarstvo na sajtu: www.isv.rs.