Preduslovi brzog i nesmetanog razvoja svinja

Svinje imaju potrebu za najmanje13 različitih mineralnih elemenata, a to su: kalcijum, fosfor, hlor, bakar, jod, gvožđe, magnezijum, mangan, kalijum, selen, natrijum, sumpor, cink. Potreban je i kobalt za sintezu vitamina B12.

Svinje imaju potrebu za najmanje13 različitih mineralnih elemenata, a to su: kalcijum, fosfor, hlor, bakar, jod, gvožđe, magnezijum, mangan, kalijum, selen, natrijum, sumpor, cink. Potreban je i kobalt za sintezu vitamina B12.

Organizam svinje može zahtevati i prisustvo drugih mikroelemenata, kao što su bor, brom, kadmijum, hrom, fluor, olovo, litijum, molibden, nikl, silicijum, kalaj i vanadijum, koje imaju određenu fiziološku ulogu. Međutim, ovi elementi su potrebni u veoma malim količinama i njihov značaj u ishrani svinja još nije u potpunosti dokazan.

Fosfor je vezan za metabolizam kalcijuma, tako da nivo fosfora u obroku svinja utiče na njihove potrebe za kalcijumom.

Optimalan odnos Ca:P u obroku svinja je između 1:1 i 2:1. Kada je odnos manji od 1:1, čak i u slučaju da je nivo kalcijuma u obroku blizu adekvatnog, može doći do pojave simptoma deficita u kalcijumu.

Apsorpcija kalcijuma iz crevnog trakta je povoljna u prisustvu vitamina D. Debalans Ca:P (odnos manji od 1:2) dovodi do prekomerne reasorpcije kostiju.

Deficit kalcijuma u hrani suprasnih krmača može dovesti do spontanih fraktura dugih kostiju, zatim porođajne pareze ili šepavosti. Kod suprasnih krmača fetus je delimično zaštićen pomoću transfera labilnih depoa kalcijuma majke kroz placentu.

Deficit fosfora u hrani mladih svinja dovodi do pojave klasičnog rahitisa. Biljni izvori fosfora se loše koriste u organizmu svinja.

Zbog toga, kada je ukupan fosfor obezbeđen sa zrnima žitarica i određenom količinom proteinskog hraniva, deficit u fosforu se može pojaviti ukoliko nije dodat neki od izvora fosfora visoke biodostupnosti.

Dodavanje cinka obroku svinja ima za cilj preveniranje lezija na koži (parakeratoza). Većina hraniva za svinje sadrži granične količine cinka. Deficit u cinku može se ubrzati obrocima bogatim kalcijumom.

Fitinska kiselina prisutna u biljkama, depresivno deluje na apsorpciju cinka, i tako povećava broj slučajeva parakeratoze. Zato su potrebe svinja za cinkom veće kod ishrane isključivo biljnim hranivima.

Prosečne potrebe Na i Cl (natrijuma i hlora) u obroku svinja iznose 0,10 i 0,13%, što se u potpunosti obezbeđuje sa 0,40% soli (NaCl) u obroku. Obična hraniva za svinje ne sadrže značajne količine Na i Cl, tako da se praktično svim obrocima svinja mora dodavati so.

Nedostatak soli u obroku svinja izaziva anoreksiju i mišićnu slabost. Ako je u obroku svinja prisutno 2% soli, a u isto vreme ograničen pristup životinja vodi, može doći do pojave proliva.

Anemija predstavlja ozbiljan problem kod prasadi u periodu mlečne ishrane, pošto mleko krmača sadrži veoma male količine gvožđa. Oralno davanje gvožđa može biti u formi tableta ili dreniranjem, mada je efikasniji način davanja gvožđa pomoću intramuskularnih injekcija kompleksa gvožđa i dekstrina.

Dodavanjem 150 mg gvožđa prasadima starim 2-3 dana i davanjem druge injekcije u starosti od oko 3 nedelje, obezbeđuje se deponovanje dovoljnih količina gvožđa u telesnim tkivima za normalnu sintezu hemoglobina, sve dok se konzumiranjem suve hrane ne obezbedi adekvatno snabdevanje gvožđa.

Nedostatak joda u obrocima svinja manifestuje se rađanjem prasadi bez dlake, slabih ili uginulih primeraka. Dodavanje obroku svinja u porastu i odraslih svinja 0,4% jodirane soli, koja sadrži 0,007% joda, preveniraju se simptomi deficita.

(Izvor: Agroinfotel)

Ne zaboravite: ISV je sinonim za odličnu stočnu hranu, odnosno premikse koji se koriste u ishrani goveda i svinja. Posetite naše rubrike Ishrana goveda i Ishrana svinja. (www.isv.rs)