Preventiva bolesti vimena krave

Da bi se dobilo mleko ekstra kvaliteta sa prihvatljivim brojem mikroorganizama i somatskih ćelija, neophodno je preduzeti određene mere od kojih je pravilna higijena vimena najznačajnija.

Mikroorganizmi najčešće dospevaju u vime i mleko preko vode koja se koristi za pranje sisa pre muže. Voda je idealna podloga za rast i razvoj mikroorganizama.

Kada se vime pere vodom, ona se sliva niz sisu i lako dolazi do sisnog otvora. Dovoljno je da do sisnog otvora dospe samo jedna kap vode pa da prodre u sisni kanal potencijalno unoseći mikrooganizme.

Mleko iz inficiranih četvrti vimena sadrži bakterije koje mogu da se prenose na druge krave putem muže. Takve su Staphaureus i Strepagalactie bakterije. One se mogu naći duž jedne linije i aparata za mužu i prenositi do sledećih 5-6 krava koje su na muži. Jednom kada se nađu na koži sise, bakterije počinju svoje razmnožavanje.

Pogodna mesta za njihov rast i razvoj predstavljaju pukotine koje nastaju kao posledica mikrolezija (ranica) na koži sisa. Poslednja istraživanja pokazuju da su pojave novih infekcija vimena direktno povezane sa većom zaprljanošću vimena.

Povećan broj somatskih ćellija je znak zapaljenskog oboljenja mlečne zlezde poznatog kao mastitis (upala vimena)

Upala vimena nastaje kao posledica patološkog procesa u kome učestvuju patogeni mikroorganizmi. Kod mastitisa dolazi do značajnog smanjenja proizvodnje mleka u mlečnoj žlezdi.

Troškovi lečenja su značajni naročito kod teških slučajeva sa neizvesnim ishodom. Nakon izlečenja nivo laktacije se retko kad vraća na prethodnu vrednost, a nisu retki i slučajevi izlučenja takvog mastitičnog grla.

Upala vimena je najskuplja bolest muznih krava koja farmere širom sveta košta, po nekim procenama, oko 140 evra po jednom oboljenju.

Pre muže je neophodno sise očistiti i dezinfikovati da bi se smanjio mogući broj mikroorganizama koji mogu dospeti u mleko. To se sprovodi u postupku koji se popularno naziva suva muža. Osnovno je da se ne upotrebljava voda ni u kom slučaju u toku pripreme sisa za mužu.

Time se značajno smanjuje rizik od prodora mikroorganizama u sisni kanal i mleko. Pre čišćenja vimena preporučuje se izmuzavanje tj. proba prvih mlazeva. Postupak je koristan jer se na taj način izlučuju i mikroorganizmi kojih je najviše upravo u prvim mlazevima mleka.

Sadržaj koji se dobija u toku probe treba pokupiti u posebnu posudu sa crnom podlogom. Zatim, proceniti stanje mleka prema izgledu i neškodljivo prosuti sadržaj lončeta. Paziti da se sadržaj izmuženog mleka ne raznese po podu štale što, ukoliko u njemu ima patogenih mikroorgamizama, može dovesti do širenja infekcije na ostale krave.

Posle muže je neophodno da se sise zaštite i dezinfikuju. Brojna istraživanja pokazuju da efikasna dezinfekcija nakon muže može rezultirati smanjenje pojave mastitisa i preko 50%. Treba izbegavati dezinfekciju sa vodenim rastvorima dezinficijenasa, koji se prave neposredno pred nanošenje.

Kvalitet vode koja služi za pravljenje takvog rastvora je od naročitog značaja.Ova voda nije uvek odgovarajućeg kvaliteta što se ogleda u mogućem prisustvu mikroorganizama (alge, bakterije), preterane koncentracije minerala (kamenac) i rastvorljivih gasova. Stoga je neophodno vodu povremeno testirati.

Odlike vode kao rastvarača u ovom slučaju direktno mogu imati negativan uticaj na sposobnost dezinficijensa da uništava mikroorganizme. Naročito je nepovoljan uticaj saliniteta vode, njene tvrdoće, prisustva organskih materija i hlora.

Salinitet je mera taloženja vode i određuje se preko sadržaja kalcijum karbonata. Smatra se, a i potvrđeno je kroz brojna istraživanja, da voda saliniteta sa preko 500 jedinica/milion značajno smanjuje koncentraciju raspoloživog joda u dezinficijensu za sise.

Tvrda voda sadrži visok nivo kalcijuma, magnezijuma i mangana. Vode se klasifikuju prema stepenima tvrdoće na meke, veoma meke, tvrde i veoma tvrde.

Dokazano je da pojedine dezinfekcione komponente, kao npr. hlorheksidin, gube svoju baktericidnu moć pri nivou tvrdoće od 20  jedinica/milion. Kada je tvrdoća iznad tog nivoa, hlorheksidin se taloži i postaje praktično neaktivan.

Period između dve muže je kritičan za prodor mikroorganizama i razvoj patološkog procesa u mlečnoj žlezdi. Sisni kanal je neposredno nakon muže opušten i delimično otvoren tako da postoji mogućnost prodora mikroorganizama iz spoljne sredine. Da bi se to sprečilo potrebno je sise odmah nakon muže dezinfikovati sredstvom koje ima sposobnost zatvaranja sisnog otvora.

Između dve muže sise su izložene različitim nepovoljnim uticajima spoljašnje sredine, pre svega klimatskim. S toga je važno da se sise zaštite i spreči nepovoljno dejstvo klimatskih faktora kao što je jako dejstvo sunčevih zraka, zatim uticaja vlage ili izrazite hladnoće.

Sredstva za zaštitu sisa treba da sadrže emulzije i druge kozmetičke sastojke koji  mogu da poboljšaju stanje kože sisa. Dodate emulzije doprinose dobrom zdravstvenom stanju kože sisa čineći je glatkom i tako smanjuju nakupljanje potencijalnih patogenih uzročnika mastitisa u pukotinama na površini kože.

Zdravo, čisto i negovano vime povoljno utiče na opšte stanje krave i produktivnost, ali je i ogledalo samog farmera, njegove brige i svesti o značaju pravilne higijene vimena.

(Izvor: Agroplod)