Uzročnik ozbiljne zarazne bolesti mladih svinja

Crveni vetar ili vrbanac (Erysipelas suum) je akutna zarazna bolest, najčešće mladih svinja starosti 5-12 meseci.

Gotovo da nema seoskog dvorišta gde barem jednom nije neka svinja obolela od ove bolesti.

Bolest se manifestuje visokom temperaturom, crvenilom kože, a u hroničnom toku se javljaju artritis i nekroza kože.

Uzročnik crvenog vetra je erysipelotrix rhusiopathiae, mali gram-pozitivni štapić, nepokretan, često u kratkim lancima, koji pripada grupi kriofilnih bakterija (raste na 4°C). Veoma je rasprostranjen u prirodi i nalazi se svuda gde su raspadnuti produkti živih materija (organske supstance).

Ulazna vrata infekcije su digestivni trakt, povređena koža i sluzokoža. Bolest se javlja u zavisnosti od virulencije uzročnika, otpornosti organizma, prisustva stresa i u zavisnosti od drugih nespecifičnih faktora, kao što su velike vrućine, nagle temperaturne promene, svaka promena hrane, stres tokom transporta itd. Iako vrbanac ubrajamo u zarazne bolesti, ne radi se o kontagioznoj zarazi, što znači da ukoliko oboli jedna svinja u uzgoju, ostale svinje mogu, a i ne moraju oboleti.

Kada dospe u krvotok, uzročnik se razmnožava i dovodi do septikemije pa se javlja visoka temperatura. Nastaje oštećenje  i proširenje kapilara, što se manifestuje crvenilom kože.

Kod otpornijih životinja septikemija brzo prođe i uzročnici se nastane u urtikarijama. Ozdravljenje može da bude prividno kada se uzročnici nastane u srčanim zaliscima i zglobovima (kod hroničnog vrbanca).

Inkubacija crvenog vetra prosečno iznosi 3-4 dana.

Akutni tok je najčešći oblik bolesti. Nastupa naglo, životinja normalno jede ujutro, a uveče već odbija hranu. Javlja se poremećaj opšteg stanja organizma  sa septikemijom i visokom temperaturom.

Temperatura naglo raste i iznosi oko 42°C, zadržava se 1-2 dana, a zatim pred smrt naglo pada. Drugi dan bolesti ili pred smrt javlja se veoma bitan simptom bolesti, a to je crvenilo kože u vidu crvenih pega (eritrem) na koži ušiju, njuške, vrata, grudi, butinama, nogama. Pod pritiskom pege izblede. Ako bolest ima nešto brži tok, pege će se javiti tek pred smrt ili se neće ni pojaviti. 

Ako se ne primeni terapija, životinja ugine za 3-4 dana.

U novije vrijeme se kao rezultat prilagođavanja uzročnika javlja i tzv. beli vrbanac, kojeg karakteriše klinička slika bez pojave urtikarija.
Hronični tok nastaje nakon preboljenja akutnog (što je retko). Životinja je "nevesela", teško diše, zauzima pseći stav, srce ubrzano radi.

Bolesna svinja ugine posle 2-3 nedelje. Retki su slučajevi kada životinja ozdravi. Zapaljenje zglobova može nastati istovremeno sa endokarditisom ili samostalno.

Crveni vetar se leči uspešno jedino ako se terapija počne na vreme, dok se kod hroničnog toka bolesti terapija ne sprovodi. U terapiji se mogu koristiti eritromicin, klindamicin, azitromicin i cefalosporini. Takođe postoji i hiperimuni serum koji može da se koristi u terapiji.

Pošto se ovo oboljenje često javlja zbog dejstva nespecifičnih faktora, potrebno je da se životinji obezbede što bolji uslovi života i ishrane. Svinja obolela od vrbanca ne sme se klati, jer prilikom klanja i obrade uzročnik u velikim količinama kontaminira okolinu, a ljudi u dodiru s krvlju i mesom takođe mogu oboleti.

Vakcina se daje najranije od 45. dana starosti, a tzv. buster doza za 2-4 nedelje. Mogu se vakcinisati nazimice i krmače u cilju zaštite prasadi od septikemičnog oblika crvenog vetra. Ako u zapatima ima crvenog vetra, prasad se mogu tretirati serumom u prvoj nedelji života.

Snažne životinje sa jačim imunitetom svakako imaju veće šanse da izbegnu ovu, kao i mnoge druge bolesti. U tome pomažu i vrhunski proizvodi iz ponude ISV-a. Posetite rubriku Ishrana svinja na našem sajtu www.isv.rs.     

(Izvor: Veterina.info)