Plemenita, izrazito mesnata rasa: veliki jorkšir

Veliki jorkšir je plemenita, tipično mesnata rasa svinja nastala u engleskoj pokrajini Jorkšir u 19. veku.

Prvi put se pominje 1868. godine, ali je ranoj istoriji ove rase teško ući u trag. Prvi pisani dokument o jorkširu datira iz 1884. godine.

Zahvaljujući dobroj plodnosti, jorkšir ima široku primenu u odgoju svinja širom sveta. Posle prašenja, prasad su vitalna i teže oko 1.300 grama, a sa 28 dana dostignu težinu od 6 do 7, pa više kilograma. Kastrirani nerastovi dostižu težinu od 100 kg za 145 dana (prosečan dnevni prirast oko 944 grama).

U uzrastu od 8-8,5 meseci dostižu masu od 110-200 kg - uz malu potrošnju hrane. Prosečna debljina slanine na 100 kilograma je 2,49 centimetara. Ima dobru klaničnu vrednost.

Uspešno podnosi i nešto gore tehnološke i higijenske uslove i zbog toga se koristi za ukrštanje sa drugim rasama.

Jorkšir je veoma pokretna svinja, snažne konstitucije i skladne građe. Profil glave je blago ugnut, čelo široko, uši srednje veličine i uvek uspravne, noge pravilne.

Gaji se kao čista rasa, a u poslednje vreme se uspešno koristi i za ukrštanje sa landrasom (nerast jorkšir + krmača landras) zbog odličnih majčinskih osobina (pažljiva i brižna majka).

Veliki jorkšir se danas smatra jednom od najrasprostranjenijih rasa svinja širom sveta.