Kako svinje podnose letnju žegu?

Svinje oslobađaju suvišnu toplotu gotovo isključivo putem disanja; one nemaju znojne žlezde.

Druge načine oslobađanja toplote otežava debelo masno tkivo.

Moramo obratiti pažnju na temperaturu, vlagu, strujanje vazduha, toplotna zračenja, svetlost (intenzitet, trajanje i ritam), elektricitet (grmljavina), sastav vazduha, buku i tzv. socijalne faktore.

U slučaju vrućine svinje će se hladiti na sledeće načine:

- potražiće hladnije mesto ili mesto sa jačim strujanjem vazduha

- pomeriće se od grupe

- rovariće do hladne zemlje

- valjaće se (u fecesu i urinu).

Termički stres deluje na ovulaciju, gestaciju ploda, sterilitet.

U slučaju hladnoće svinje će podvući noge pod telo ne bi li smanjile površinu tela kojom oslobađaju toplotu u okolinu. Međutim, niske temperature predstavljaju znatno manji problem od visokih.

Za hlađenje svinja na farmama se koriste bazeni i tuševi. U slučaju velikih vrućina, preporučljivo je dodati 3 grama vitamina C (askorbinske kiseline) u hranu.

Neophodnost hlađenja je očigledna: na 36°C, krmače prskane vodom imale su 2,35 prasadi više nego one koje nisu bile prskane.

Pri visokim temperaturama

- smanjuje se apetit

- javlja se letargija

- pobačaji su češći 

- embrioni su nevitalni i manji

- povećana je embrionalna smrtnost.

Aklimatizacija traje 7-10 dana nakon izlaganja termičkom stresu. To je važno kod osemenjavanja. Temperatura u rektumu najveću vrednost dostiže 6 sati nakon stresa i pada kroz naredna 6 dana. Naravno, postoje individualne razlike među jedinkama i uslovima u kojima one žive.

Intenzitet, trajanje i način pojavljivanja stresogenog podražaja bitno utiču na učinak stresa. Spora pojava nadražaja ostavlja veću mogućnost prilagođavanja.