Neophodno ublažavanje simptoma toplotnog stresa

Ekstremno visoke temperature su pravi alarm za sve farmere koji se bave proizvodnjom mleka i koji na svojim gazdinstvima imaju visokoproduktivna mlečna grla.

Prvi mogući vidljivi simptomi toplotnog stresa su slabija konzumacija hrane, veće potrebe za pijaćom vodom, te opadanje proizvodnje mleka i slabiji prirast.

Ukoliko nemaju dobre uslove u štalama, krave pri visokim temperaturama troše više energije, daju i do 30% manje mleka, te imaju lošiju reprodukciju.

Uz visoke temperature preko 30ºC, povišena relativna vlažnost vazduha i nedovoljno provetravanje, gotovo sigurno dovode do pojave tzv. toplotnog udara kod goveda. Najizraženija pojava simptoma toplotnog stresa je u popodnevnim satima sa primetnim otežanim disanjem i znojenjem, a javljaju se i drugi simptomi:

- povišena telesna temperatura

- veće potrebe za pijaćom vodom

- smanjena konzumacija hrane

- krave često leže uz rubove zidova.

Uz neodgovarajuću pripremu objekta sa prirodnim ili veštačkim sistemom ventilacije posledice mogu da budu pogubne za ekonomsku opravdanost. Upravo to je ono čemu i stočari posvećuju najviše pažnje.

U letnjim danima posebnu pažnju treba posvetiti uslovima držanja i kravama obezbediti tzv. temperaturnu udobnost.

Kod goveda, termoneutralne tačke kreću se od 5 do 25ºC. Sve preko toga, uz visoku vlažnost, dovodi do ranije navedenih simptoma toplotnog stresa, a u krajnjem proizvodnom segmentu do:

- smanjene proizvodnje mleka (30 - 50%)

- manje plodnosti (do 50%)

- smanjene imunološke sposobnosti (povećane pojave mastitisa).

Šta učiniti kada se primete simptomi?

Goveda sa uočenim simptomima toplotnog stresa neophodno je brzo izdvojiti pod nadstrešnicu, gde ima dovoljno senke/hlada i omogućiti im neprekidan pristup svežoj pijaćoj vodi. Potrebno je iskoristiti sve prednosti prirodnog ili veštačkog rashlađivanja. U takvim situacijama farmeri, u nedostatku rashladnih sistema i opreme, koriste razne improvizovane metode.

Treba izbegavati prostore sa promajom, ne kvasiti zidove i podove štala i ne polivati goveda hladnom vodom, već ih postepeno hladiti prskanjem. Pre svega, potrebno je vlažnom krpom prekriti glavu i potiljak goveda, jer su mozak i produžena kičmena moždina najkritičnije tačke, a i termoregulacioni sistem na potiljku doprineće brzom povlačenju simptoma toplotnog stresa.

Naravno, ukoliko se simptomi i posle toga ostanu, neophodno je obratiti se najbližoj veterinarskoj stanici. Sve temperature iznad 24ºC, uz određeni procenat vlažnosti vazduha su signali za oprez i korak ka obezbeđivanju optimalnih zoohigijenskih i mikroklimatskih uslova u štalama/farmama.

Izreka da je bolje sprečiti nego lečiti, svakako ima smisla i u proizvodnji mleka u toplim letnjim mesecima. Da bi ta proizvodnja što manje trpela, a farmer imao razloga da bude zadovoljan ekonomskom opravdanošću, neophodno je preduzeti određene radnje kako bi se rizik od pojave toplotnog udara muznih krava sveo na najmanju meru.

Treba obezbediti najbolje moguće zoohigijenske uslove u štalama, držeći goveda u provetrenom prostoru sa otvorenim prozorima ili upotrebom ventilatora. Svakako ne bi trebalo da se štedi na sistemu za rashađivanje, odnosno na upotrebi ventilatora. Po potrebi koristiti nadstrešnice za držanje goveda i tako smanjiti nagomilavanje goveda u štalama.

Ukoliko goveda izlaze na pašu u otvorenim sistemima uzgoja, ispašu organizovati u ranim jutarnjim satima, kada su temperature znatno niže.

Kod ishrane u štalama, obezbediti uravnoteženi obrok sa belančevinama, energetskim komponentama i lipidnim sastojcima u odgovarajućoj srazmeri i u zavisnosti od laktacione faze krave. Stočari ne bi trebalo da budu iznenađeni zbog količinski manje konzumacije hrane, jer goveda u letnjim mesecima jedu manje, kako bi smanjila telesnu temperaturu.

(Izvor: Agroklub)