Borba protiv opasnog virusa koji ugrožava svinje

Opasnu bolest izaziva svaki parvovirus, a karakterišu ga pobačaj, neplodnost, smanjen broj prasadi u leglu, mumifikacija plodova i prašenje mrtve prasadi.

Osim toga, virus usporava rast prasadi. On živi dugo na temperaturi od 4 stepeni, pa i nižoj, a sa druge strane i na veoma visokoj temperaturi od 56 stepeni može preživeti čak 2 dana. Otporan je prema mnogim sredstvima za dezinfekciju.

Izvori zaraze su inficirane nazimice i nerastovi, zatim prasad ako su zaražena u materici, (i do 9 nedelja nakon prašenja). Izvor zaraze mogu biti i svinjci, čak 20 nedelja pošto su bile uklonjene bolesne svinje, a bolest može preneti i čovek obućom i odećom.

Bolest se širi neposrednim dodirom bolesnih svinja sa zdravim, kao i unosom u zdravi uzgoj inficiranih nazimica i nerastova.

Virus ulazi u organizam na usta, ali može ući i kroz polne organe kod prirodne oplodnje. Zaraženi nerastovi izlučuju virus do 21 dan nakon infekcije.

Bolesti su naročito izložene nazimice (posebno u doba pripusta) i mlade krmače. Jednom uneta u uzgoj, zaraza se u roku od tri meseca proširi na sve svinje.

Treba istaći da prasad na sisi stiču imunitet od krmača, koje su prebolele zarazu, pa je tako zaštićena od bolesti 21 nedelju života, a posle sama stvara imunitet.

Glavni znaci bolesti kod prvopraskinja su neplodnost, mumifikacija plodova u materici i rađanje mrtve prasadi. Bolesne krmače i prvopraskinje oprase manji broj prasadi od uobičajenog. Oprašena prasad uginu u prvih 12 sati nakon prašenja.

Kod starije prasadi može doći do povećanja telesne temperature u periodu od 5. do 11. i od 21. do 23. dana, a povremeno dolazi i do povraćanja i proliva.

Sigurna dijagnoza bolesti postavlja se analizom krvi kod sumnjivih svinja.

Mnogi stručnjaci smatraju da je parvovirusna infekcija najveći razlog slabe plodnosti krmača i da od svih faktora izaziva najveće reprodukcione poremećaje. Gubici su ogromni, a ogledaju se u znatno manjem broju oprašene prasadi i uginuću mlade prasadi odmah nakon prašenja.

Zbog relativno blagog toka bolesti, ona se zapravo ne leči, ali se zato sprovode ozbiljne preventivne mere, koje su od velikog značaja za suzbijanje bolesti i za smanjenje učestalosti poremećaja u reprodukciji.

Bolest se suzbija vakcinacijom nazimica 2 nedelje pre pripusta, a mogu se vakcinisati i nerastovi, koji eventualno semenom prenose zarazu na krmaču. Nakon vakcinacije, svinja je imuna najmanje 6 meseci. U cilju ​​sprečavanja unošenja bolesti u zdrav uzgoj, svinje nepoznatog zdravstvenog stanja treba držati u karantinu 14 dana.

Na početku i pre kraja karantina potrebno je izvaditi krv i analizirati je na parvovirusnu infekciju. Svaku svinju iz zaraženog uzgoja treba smatrati izvorom infekcije, jer na koži nosi uzročnika bolesti.

Svinjce u kojima se pojavila bolest, potrebno je temeljno očistiti i dezinfikovati još u toku ciklusa proizvodnje i nakon svakog turnusa.

(Izvor: sus.hr)

Za detaljnije informacije obratite se stručnjacima ISV-a putem kontakata na sajtu www.isv.rs.